Svaki dan je dan reciklaže (Globalni dan reciklaže 18 mart 2022.)

Globalni dan reciklaže ustanovljen je 2015. godine, a prvi put obeležen na inicijativu Globalne fondacije za reciklažu 2018. godine, kada je konačno u septembru iste godine priznat kao službeni dan Ujedinjenih nacija, zahvaljujući upravo kampanji Globalne fondacije za reciklažu i Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj.

Nekontrolisanom i nedomaćinskom eksploatacijom prirodnih resursa (voda, vazduh, nafta, prirodni gas, ugalj i minerali) u poslednjih pedeset godina potrošeno je više nego u celoj prethodnoj istoriji čovečanstva, uz dodatno opterećenje ekosistema stvaranjem 2,1 milijarde metričkih tona čvrstog otpada na godišnjem nivou (od toga ser reciklira svega oko 16 procenata).

Imajući u vidu da se upotrebom reciklabilnih materijala (otpada) godišnje uštedi 700 miliona metričkih tona emisije CO2, reciklabilni materijali, odnosno otpad, nazvani su sedmim resursom, zahvaljući ulozi koju reciklaža ima u cirkularnoj (kružnoj, regenerativnoj) ekonomiji.

Očekivanja su da će količina globalnog otpada do 2050 porasti na 3,4 milijarde tona i da stopa recikliranja od 16 odsto nije dovoljna, jer se oko 46 procenata globalnog otpada odlaže na neodrživ način, na deponijama, divljim smetljištima, u vodi, što je dovelo do izumiranja mnogih prirodnih vrsta i staništa.

Zbog svega toga, smatramo da svaki dan treba da bude dan reciklaže i da reciklaža postane sastavni deo naših života. Primenom pristupa odozdo-gore, i postepenim povezivanjem sistema u jedinstvenu infrastrukturu, svako od nas, svojim delovanjem, doprinosi zajedničkim naporima za promenu koja nam je potrebna: a to je svakodnevno, redovno odvajanje (separacija), odlaganje, i prerada otpada na propisan način i uz poštovanje standarda o zaštiti životne sredine.

Sa ciljem podizanja svesti o značaju reciklaže i zapošljavanja po modelu cirkularne ekonomije, upravo uz pomoć reciklaže,  u petak, 18. marta, zajedno sa korisnicima i lokalnim partnerima, obeležili smo Globalni dan reciklaže u Srbiji i podsetili se šta je reciklaža.

U Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju, učenici su održali performans i uz pomoć profesora biologije Gordane Nikolić, i geografije, Dragana Antića, razgovarali sa nama na temu reciklaže. Već istog dana su sa svojim profesorima započeli organizaciju naredne akcije čišćenja na području Vranja.

Profesorka biologije, Gordana Nikolić, pridružila se svojim učenicima rečima: „S obzirom da u okviru nastavnog programa i izbornog programa imamo oblast ekologija, zaštita i unapređivanje životne sredine, želeli smo da podignemo eko-svest učenika i građana. S obzirom na to da je reciklaža važna u obnovi i unapređenju životne sredine, i da trošimo veliki broj resursa a ništa za uzvrat ne vraćamo prirodi, naš motiv je – reciklirajmo!“.

Samo dvadesetak kilometara južnije, u Bujanovcu, obeležavanje Globalnog dana reciklaže umesto u sakupljanju i recikliranju, mada ni to nije izostalo, ali u manjoj meri nego inače, održana je prezentacija za zaposlene i članove udruženja Romski Humanitarni Centar.

O ekologiji, recklaži, kako koristiti resurse, i da je primarno raditi na podizanju svesti, što je možda najteže, govorila je Lidija Stojković Janjić, po zanimanju diplomirani biolog i lokalni aktivista.

Kao mikro-biolog u fabrici vode, Lidija posebno naglašava značaj standarda ISO 14001 koji se odnosi na upravljanje životnom sredinom i smanjenjem negativnog uticaja poslovnih procesa organizacija na životnu sredinu. Značaj ovog standarda ogleda se u kontrolisanju rizika zagađenja životne sredine i uspostavljanju mehanizama koji vremenom smanjuju ove rizike i broj incidenata, i jačaju pouzdanost organizacije u ispunjavanju zakonskih i drugih zahteva zaštite životne sredine.

Na prvom mestu je ipak podizanje svesti koje ne ide lako jer se ljudi teško odriču svojih navika, iako su benefiti reciklaže očigledni i u zavisnosti od otpada procenat reciklabilnosti može da dostigne i više od 95 procenata. Ipak za efikasnu reciklažu neophodna je primarna selekcija, ono što iznosimo iz svojih domova, i ako tu pravilno sortiramo otpad, učinak reciklaže je najveći.

Navodi primer norveške bratske opštine Lile Hamer u kojoj se tri stotine domaćinstava samo zahvaljujući organskom otpadu zagreva i maksimalno koristi energiju otpada, zahvaljujući primarnoj separciji otpada, jer ispred svake kuće stoje žuta kanta za plastiku, plava za papir, zelena za organski otpad, a crvena za komunalni.

„Staklena boca može 100 posto da se reciklira, a njeno vreme raspada je milionima godina, u odnosu na životni vek čoveka, nikada. Staklo u Srbiji se slabo reciklira, a trebalo bi mnogo više. Staklene boce završavaju u komunalnom otpadu, odlaze na doponiju, a mi u Bujanovcu i nemamo sanitarnu deponiju“

i za kraj poručila:

„Poruka koju bih sada rekla je razmišljaj globalno deluj lokalno. To znači mi svi, svako u svojoj porodici, u svojoj kući, u svom naselju, u svom gradu, moramo da brinemo globalno, jer sve se to vraća kao bumerang. I krajnje je vreme da se svi pobrinemo, prvo u svojoj kući, da selektujemo otpad, da učimo svoju decu, i da vaspitavamo naredne generacije da razmišljaju ekološki, i svi mi, da bi spasili ovu planetu jer drugu nemamo“.

Globalni dan reciklaže Help je obeležio i u Sarajevu, Baru, Nikšiću, Prištini...

U osnovnoj školi “Aleksa Šantić” u Sarajevu, predstavnik udruženja Ekotim Sarajevo, Rijad Tikveša, učenicima je održao prezentaciju o značaju reciklaže i upoznao ih sa trenutnom situaciju u BiH. Reciklaža kao važan deo cirkularne ekonomije ima cilj smanjenje zagađenja i racionalnije korišćenje ograničenih resursa za dobrobit društva i budućih generacija.

U Crnoj Gori, aktivnosti obeležavanja Globalnog dana reciklaže održane su na više lokacija. U Baru je organizovano čišćenje gradske plaže, u Nikšiću, čišćenje parka i šetališta oko Saborne crkve Sv. Vasilija Ostroškog, Muzeja i Gradske kuće, a video zapis o pet romsko-egipćanskih porodica iz beranskog naselja Talum, koje se godinama bave sakupljanjem i odvajanjem metala, u severnom delu Crne Gore, i koje je Help podržao, možete videti ovde: https://www.youtube.com/watch?v=Z7h91T59kgs

U Prištini je Globalni dan reciklaže obeležen postavljanjem kanti za otpatke ispred dve osnovne škole “Gjergj Fishta” i “Elena Gjika” što je ostvareno singergijskim delovanjem Helpa, Kazneno-popravne službe Kosova, i gradske uprave. Metalne kante za otpatke modernog dizajna proizveli su zatvorenici zatvora Dubrava kojima je obezbeđen alat i material za izradu, dok je postavljanje kanti omogućio i obezbedio sam Grad.